Opis staze

Staza startuje od Šumareve kuće nedaleko od zaseoka Savkovići. Nakon samo nekoliko stotina metara izlazimo na prelep vidikovac. Dalje nastavljamo uglavnom šumskim stazama i nakon 1 kilometra se dolazi na odvajanje za vidikovac Lučeva stena do koga se treba još malo popeti. Potom se ponovo spuštamo do šumskog puta kojim smo i dolazili. Sa druge strane tog širokog šumskog puta, u odnosu na Lučevu stenu, nalazi se Crni vrh (1264 m.n.v.), kratkim strmim usponom kroz retko drveće veoma brzo stižetemo do ovog vrha sa koga je pogled predivan. Istim putem se vraćamo na šumski put i nastavljamo dalje ka Torničkoj Bobiji (1272 m.n.v). Tornička Bobija je najviša tačka ove planine  ali se nalazi okružena šumom. Međutim ukoliko se samo malo spustimo niže na drugu stranu, kroz šumu izlazimo na najlepši vidikovac sa koga „puca panorama“ na sve strane. Šumskim putevima, prateći markacije, idemo nizbrdo i nakon 1 km dolazimo do rudnika barita pored koga je vrh Oštra Stena (1158 m.n.v). Put nas dalje vodi ka prelepom Dražinom vidikovcu do koga se stiže nakon 3 km. Nedugo nakon njega nalazi se Račićeva crkva i pored nje izvor dobre vode. Nakon toga jako blizu stižemo ponovo do Šumareve kuće čime zatvaramo krug.

 

Šuma nije samo prostor za kretanje.

Ona je kompleksan, živ mikrobiološki sistem u kojem svaki korak znači kontakt sa hiljadama različitih mikroorganizama.

Tokom boravka u šumi, organizam dolazi u kontakt sa bakterijama iz zemljišta, sporama i gljivicama iz vazduha, kao i sa bioaktivnim jedinjenjima koje biljke oslobađaju. Ovi faktori ulaze u telo kroz disanje, preko kože i indirektno kroz regulaciju nervnog sistema.

Ova interakcija ima direktan uticaj na mikrobiom — skup mikroorganizama koji žive u i na našem telu i koji igra ključnu ulogu u imunitetu, metabolizmu i opštem zdravlju.

Boravak u šumi deluje na tri nivoa.

 

Prvi je direktna izloženost mikroorganizmima. Kontakt sa raznovrsnim prirodnim bakterijama povećava diverzitet mikrobioma, što je jedan od osnovnih pokazatelja otpornog i stabilnog organizma.

Drugi je uticaj na nervni sistem. Šuma smanjuje nivo stresa i kortizola, što direktno utiče na crevni mikrobiom. Hronični stres narušava njegovu strukturu, dok boravak u prirodi doprinosi njegovoj stabilizaciji.

Treći je imuni odgovor. Izloženost prirodnim mikroorganizmima pomaže imunom sistemu da razvije precizniji odgovor, smanjujući preterane reakcije i hronične upale.

Fruška gora predstavlja izuzetno bogat mikrobiološki ekosistem. Sa više od 50 vrsta drveća i dominantnim listopadnim šumama, ovaj prostor omogućava visok nivo biološke raznovrsnosti. Prisustvo lipe, hrasta, bukve i graba stvara kompleksan sloj zemljišta i vazduha bogat mikroorganizmima, što dodatno pojačava efekat boravka u prirodi.

 

Važno je razumeti da mikrobiom šume i mikrobiom čoveka nisu isti, ali su povezani. Ljudi ne preuzimaju direktno mikrobiom iz okruženja, ali kontinuirana izloženost lokalnim mikroorganizmima utiče na njegovu strukturu. Upravo zato osobe koje redovno borave u prirodi često imaju raznovrsniji i stabilniji mikrobiom

 

Plan i program

 

Okupljanje: Nedelja 13.9. od  6.45 na parkingu ispred Sava Centra (ulaz iz Vladimira Popovića)

Polazak: 7.00

Dolazak: 10.00 (sa kratkom pauzom)

Start Hajking ture: 10.15

Kraj Hajking ture: 15.30

Povratak za Beograd: Nakon završene ture

Preporuka dodatne opreme

 

– patike sa kramponima ili cipele sa kramponima

– Soft shell jakna/vetrovka (po mogućstvu otporna na kišu)

– Treking pantalone

– 2l tečnosti (energetski barovi i elektroliti)

– ranac

– kačket, krema za sunčanje

– štapovi (opciono)

– pištaljka (opciono)

– rezervne stvari za presvlačenje (ostavljate u autobusu)